Трајни магнети ретких земаља се генерално користе у уређају за фокусирање снопа честица у акцелератору, синхротрону и спектрорадиометру. Трајни магнети ретких земаља могу бити изложени зрачењу -зрака, неутрона или других наелектрисаних честица, а огромне количине космичких зрака такође постоје у свемиру. У ствари, енергија ових космичких зрака може постићи 1020еВ, а ови свепрожимајући високоенергетски зраци ће ступити у интеракцију са атомима магнетног материјала, затим изазвати вибрације решетке и топлоту магнета, што ће довести до демагнетизације. Стога, реткоземни перманентни магнети за ондулатор нуклеарног поља високе енергије или пропелер ваздухопловног поља имају високе захтеве у отпорности на високе температуре и перформансама против зрачења.
Треба напоменути да су нека релевантна истраживања показала да зрачење -зрачењем у основи не утиче на магнетна својства трајних магнета ретких земаља ако се топлота магнета може стабилно одржавати на собној температури. Али у стварности, трајни магнети не могу увек остати на собној температури. Према експерименталним подацима компаније Елецтрон Енерги Цорпоратион (ЕЕЦ), антирадијацијске перформансе самаријум-кобалт магнета су много боље од неодимијумских магнета. Када је флукс неутрона релативно низак, магнетне перформансе се могу повратити након поновног магнетизирања, а јако зрачење ће изазвати трајно оштећење микроструктуре неодимијумских магнета, чиме ће се смањити њихова коерцитивност и реманентност. У ствари, оштећење зрачења произилази из топлотног ефекта, а није директно узроковано металуршким структурним оштећењем. Унутрашња температура трајних магнета ће расти са повећањем неутронског флукса. Због тога ће неодимијумски магнет изгубити свој магнетизам када унутрашња температура буде већа од његове киријеве температуре. См(ЦоФеЦуЗр)xје најбољи избор за свемирске апликације.